Dokumenti

Nacrt rezolucije Saveta bezbednosti o Kosovu

Osuđuju se svi činovi nasilja protiv stanovnika Kosova, kao i teroristički napadi bilo koje strane (D); potvrđuje se suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije (I); odlučuje se o raspoređivanju na Kosovu, pod okriljem UN, civilnog i bezbednosnog prisustva (5); mandat tih snaga uključuje (9) uspostavljanje prekida vatre, demilitarizaciju OVK, osiguravanje javne bezbednosti, obezbeđivanje prelazne administracije za Kosovo (10) obezbeđivanje sigurnog i nesmetanog povratka svih izbeglica i raseljenih lica (11 k)

Savet bezbednosti UN-a počeo je u utorak 8. juna razmatranje nacrta rezolucije o rešavanju kosovske krize čiji je tekst usaglašen na ministarskom sastanku sedam industrijski najrazvijenijih zemalja i Rusije (G8) u Kelnu. Savet bezbednosti do srede 9. juna u 18 časova nije još bio izglasao rezoluciju o Kosovu niti su na jugoslovensko-albanskoj granici bili završeni razgovori o modalitetima povlačenja jugoslovenskih snaga sa Kosova.

Savet bezbednosti:

A. Osvrće se na rezolucije 1160 (1998) od 31. marta 1998, 1199 (1998) od 23. septembra 1998, 1203 (1998) od oktobra 1998. i 1239 (1999) od 14. maja 1999;

B. Žali zbog toga što zahtevi iz ovih rezolucija nisu u potpunosti ispunjeni;

C. Odlučan je da se reši ozbiljna humanitarna situacija na Kosovu, i da se obezbedi bezbedan i slobodan povratak svih izbeglih i raseljenih lica njihovim kućama;

D. Osuđuje sve činove nasilja protiv stanovnika Kosovo, kao i terorističke napade bilo koje strane;

E. Osvrće se na izjavu generalnog sekretara UN-a od 9. aprila 1999, u kojoj se izražava zabrinutost zbog humanitarne tragedije na Kosovu;

F. Potvrđuje pravo svih izbeglica i raseljenih lica da se bezbedno vrate kućama;

G. Potvrđuje nadležnost i mandat međunarodnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji;

H. Pozdravlja opšte principe političkog rešenja kosovske krize usvojene 6. maja 1999. (S/1999/516, Aneks 1 ove rezolucije, ili tzv. Petersberški principi, usvojeni 6. maja 1999. koje su usvojili ministri inostranih poslova zemalja G8) i takođe pozdravlja prihvatanje od strane SR Jugoslavije principa postavljenih u tačkama 1 do 9 u dokumentu predstavljenom u Beogradu 2. juna (S/1999/649, Aneks 2 ove rezolucije, tzv. dogovor Ahtisari-Černomirdin-Talbot, koji je prošle nedelje prihvaćen od jugoslovenskih i srpskih vlasti radi postizanja dogovora o hitnom prestanku nasilja i represije, povlačenju svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga, raspoređivanju na Kosovu efikasnog civilnog i bezbednosnog prisustva, pod okriljem Ujedinjenih nacija; organizovanju prelazne administracije za Kosovo, simboličnom prisustvu jugoslovenskih snaga na glavnim graničnim prelazima; bezbednom i slobodnom povratku svih izbeglica i raseljenih lica, privremenom, okvirnom, političkom sporazumu o značajnoj samoupravi za Kosovo; sveobuhvatnom pristupu ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog regiona...) i prihvatanje ovog dokumenta od strane SR Jugoslavije ;

I. Potvrđuje da će sve zemlje članice poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije i ostalih zemalja u regionu, kao što je navedeno u završnom dokumentu iz Helsinkija i dokumentu S/1999/649, Aneks 2;

J. Potvrđuje poziv iz prethodnih rezolucija za sveobuhvatnom autonomijom i samoupravom za Kosovo;

K. Konstatuje da situacija u regionu i dalje predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti;

L. Odlučan je da osigura bezbednost i sigurnost međunarodnog osoblja i sprovođenje zadataka koji proističu iz ove rezolucije, kao i akcije u ovom smeru koje potpadaju pod Poglavlje 7 Povelje UN;

1. Odlučan je da će političko rešenje za kosovsku krizu biti bazirano na opštim principima Aneksa 1, i kako je dalje obrazloženo u principima i drugim elementima Aneksa 2;

2. Pozdravlja prihvatanje principa od strane Savezne Republike Jugoslavije, kao i drugih elemenata iz Paragrafa 1, i zahteva punu saradnju Savezne Republike Jugoslavije u njihovoj brzoj primeni;

3. Posebno zahteva od Savezne Republike Jugoslavije da odmah prekine sa nasiljem i represijom na Kosovu, i počne/završi povlačenje u fazama vojske, policije i paravojnih formacija sa Kosova, u kratkom vremenskom roku koje se može potvrditi, a sa čime će biti sinhronizovano raspoređivanje međunarodnih bezbednosnih snaga na Kosovu;

4. Potvrđuje da će, posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati na Kosovo, radi obavljanja dužnosti u skladu sa Aneksom 2;

5. Odlučuje o raspoređivanju na Kosovu, pod okriljem UN-a, civilnog i bezbednosnog prisustva, sa potrebnom opremom i osobljem, i pozdravlja saglasnost SRJ sa ovakvim prisustvom;

6. Traži od generalnog sekretara da, u dogovoru sa Savetom bezbednosti, postavi Specijalnog izaslanika koji će kontrolisati primenu dogovora o civilnom prisustvu, i dalje traži od generalnog sekretara da specijalnom izaslaniku da instrukcije za blisku saradnju sa međunarodnim bezbednosnim prisustvom, da bi se obezbedilo da oba prisustva rade u pravcu istog cilja i međusobno se podržavaju;

7. Ovlašćuje zemlje članice i relevantne međunarodne organizacije da formiraju međunarodno bezbednosno prisustvo koje će biti raspoređeno na Kosovu, kao što je predviđeno tačkom 4 Aneksa 2, sa svim sredstvima neophodnim za sprovođenje zadataka u skladu sa paragrafom 9, navedenim dole;

8. Potvrđuje potrebu za ranim razvojem i efikasnim međunarodnim civilnim i vojnim prisustvom na Kosovu, i zahteva da strane pruže punu saradnju u njihovom raspoređivanju;

9. Odlučuje da će odgovornosti međunarodnog bezbednosnog prisustva koje će biti raspoređeno i koje će delovati na Kosovu obuhvatati:

a) sprečavanje obnavljanja neprijateljstava, održavanje i, gde je potrebno, nametanje prekida vatre, obezbeđivanje povlačenja i sprečavanja povratka na Kosovo saveznih i republičkih vojnih, policijskih i paravojnih snaga, izuzev na način koji je predviđen u tački 6 Aneksa 2;

b) demilitarizaciju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i drugih grupa kosovskih Albanaca, kao što je predviđeno u dole navedenom paragrafu 15;

c) uspostavljanje bezbednog okruženja u kojem izbeglice i raseljena lica mogu bezbedno da se vrate kućama, međunarodne civilne strukture mogu da rade, u kojem može da se uspostavi prelazna administracija i u kojem može da se isporuči humanitarna pomoć;

d) osiguravanje javne bezbednosti i reda dok međunarodno civilno prisustvo ne bude moglo da preuzme odgovornost za ovaj zadatak;

e) nadgledanje uklanjanja mina dok međunarodno civilno prisustvo ne bude moglo da preuzme odgovornost za ovaj zadatak;

f) podržavanje kada je potrebno i blisku koordinaciju sa radom međunarodnog civilnog prisustva;

g) odgovornosti za nadgledanje granice, gde je potrebno;

h) obezbeđivanje zaštite i slobode kretanja sebi samima, međunarodnom civilnom prisustvu i drugim međunarodnim organizacijama;

10. Ovlašćuje generalnog sekretara da, u saradnji sa odgovarajućim međunarodnim organizacijama, formira međunarodno civilno prisustvo na Kosovu, da bi se obezbedila prelazna administracija za Kosovo, pod kojom stanovnici Kosova mogu da uživaju značajnu autonomiju u okviru Savezne Republike Jugoslavije; ova prelazna administracija će upravljati u prelaznom periodu, a u isto vreme započeti i nadgledati razvoj privremenih demokratskih organa samouprave kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova;

11. Odlučuje da će glavne odgovornosti civilnog prisustva obuhvatati:

a) promovisanje uspostavljanja, posle konačnog dogovora, značajne autonomije i samouprave za Kosovo, uz puno poštovanje Aneksa 2 i dogovora iz Rambujea;

b) izvršavanje osnovnih civilnih administrativnih funkcija gde i koliko god je potrebno;

c) organizovanje i nadgledanje razvoja privremenih institucija demokratske i autonomne samouprave, posle političkog dogovora, uključujući održavanje izbora;

d) kada ove institucije budu ustanovljene, prenošenje svojih administrativnih dužnosti, a u isto vreme nadgledanje i podržavanje konsolidacije kosovskih privremenih lokalnih institucija, kao i druge aktivnosti usmerene ka razvoju mira;

e) pomaganje političkog procesa koji će odrediti budući status Kosova, uzimajući u obzir dogovor iz Rambujea;

f) u konačnoj fazi, nadgledanje prenošenja vlasti sa kosovskih privremenih institucija na institucije formirane političkim dogovorom;

g) podržavanje obnove najvažnije infrastrukture i ostale privredne obnove;

h) saradnju i koordinaciju sa međunarodnim humanitarnim organizacijama, podržavanje pružanju humanitarne pomoći;

i) održavanje javnog reda i mira, uključujući formiranje lokalnih policijskih snaga, kroz raspoređivanje međunarodnog policijskog osoblja koje će služiti na Kosovu;

j) zaštitu i unapređivanje ljudskih prava;

k) obezbeđivanje sigurnog i nesmetanog povratka svih izbeglica i raseljenih lica u njihove domove na Kosovu;

12. Podvlači potrebu za koordiniranim humanitarnim operacijama, kao i za tim da Savezna Republika Jugoslavija dozvoli nesmetan pristup na Kosovo humanitarnim organizacijama i sarađuje sa ovim organizacijama, kako bi se obezbedila brza i efikasna isporuka humanitarne pomoći;

13. Ohrabruje sve države članice i međunarodne organizacije da doprinesu privrednoj i društvenoj rekonstrukciji, kao i bezbednom povratku izbeglica i raseljenih lica, i u ovom kontekstu podvlači potrebu za sazivanjem međunarodne donatorske konferencije, posebno za svrhe iz paragrafa 11 (g), navedenog gore, što je ranije moguće;

14. Zahteva punu saradnju svih strana, uključujući međunarodno bezbednosno prisustvo, sa Međunarodnim sudom za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije;

15. Zahteva da OVK i druge naoružane grupe kosovskih Albanaca odmah obustave ofanzivne akcije i povinuju se zahtevima za demilitarizacijom, kako ih izloži komandant međunarodnog bezbednosnog prisustva, u dogovoru sa specijalnim izaslanicima generalnog sekretara;

16. Odlučuje da se zabrane iz paragrafa 8 Rezolucije 1160 (1998) ne odnose na naoružanje i materijal koji upotrebljavaju pripadnici međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva;

17. Pozdravlja zajednički rad Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija na razvoju sveobuhvatnog pristupa ekonomskom razvoju i stabilizaciji regiona pogođenog kosovskom krizom, uključujući primenu Pakta o stabilnosti u jugoistočnoj Evropi, uz široko međunarodno učešće u daljem razvoju demokratije, ekonomskog prosperiteta, stabilnosti i regionalne saradnje;

18. Zahteva da sve države regiona u potpunosti sarađuju u primeni svih aspekata ove rezolucije;

19. Odlučuje da se civilno i bezbednosno prisustvo formira na početni period od 12 meseci, a koji će se produžavati osim ako Savet bezbednosti ne odluči drugačije;

20. Zahteva od generalnog sekretara da Savetu u redovnim intervalima podnosi izveštaje o primeni ove rezolucije, uključujući izveštaje civilnog i bezbednosnog prisustva, a prvi u roku od 30 dana od donošenja ove rezolucije;

21. Redovno će pratiti razvoj situacije.

Papiri Rambujea

Teško je zaključiti šta su posle svega "osnove dogovora iz Rambujea" s obzirom na to da zapadne zemlje i albanska strana pod tim podrazumevaju sporazume koje je potpisala albanska strana sa engleskim i francuskim posrednikom, dakle bez potpisa ruskog garanta; dok jugoslovenska strana

uporno poziva na principe i osnovne elemente koje je usvojila Kontakt-grupa na ministarskom sastanku u Londonu, 29. januara 1999. godine.

U opštim principima ima malo razlike između zapadnoalbanske verzije i tzv. srpske verzije:

U prvoj se na primer kaže da će Kosovo demokratski upravljati sobom kroz zakonodavne, izvršne, sudske i ostale organe i institucije; da će sve vlasti na Kosovu u potpunosti poštovati ljudska prava, demokratiju i jednakost građana i nacionalnih zajednica; da će Savezna Republika Jugoslavija imati nadležnosti na Kosovu u sledećim oblastima osim u slučajevima koji su posebno naznačeni ovim Sporazumom: (a) teritorijalni integritet, (b) održanje zajedničkog tržišta u okviru Savezne Republike Jugoslavije, koja neće ni na koji način sprovoditi diskriminaciju protiv Kosova, (c) monetarna politika, (d) odbrana, (e) spoljna politika, (f) carinska služba, (g) savezni porezi i (i) druge oblasti navedene u ovom Sporazumu.

Republika Srbija po toj verziji bi imala nadležnosti na Kosovu i za organizovanje republičkih izbora.

Građani Kosova dobijali su mogućnost da nastave da učestvuju u onim oblastima u kojima SRJ i Republika Srbija imaju nadležnost preko svojih predstavnika i određenih institucija, ne ugrožavajući nadležnosti vlasti na Kosovu.

Što se tiče Kosova ova verzija garantuje da (a) neće biti promena granica Kosova; (b) raspored i korišćenje policijskih snaga i snaga bezbednosti biće regulisan (c) Kosovo će imati ovlašćenje da održava inostrane odnose u okviru svojih nadležnosti na nivou ovlašćenja koja imaju republike na osnovu Člana 7 Ustava Savezne Republike Jugoslavije.

Bilo je predviđeno pravo građana Kosova i nacionalnih zajednica na Kosovu da se obraćaju odgovarajućim ustanovama Republike Srbije u slučajevima: (a) pomoć u pripremanju školskih programa i standarda; (b) učešće u socijalnim programima, kao što su pomoć učesnicima rata, invalidnine, penzije; i (c) drugih usluga koje se primaju dobrovoljno, pod uslovom da te usluge nisu u vezi sa pitanjima policije i bezbednosti. Republičko osoblje koje služi na Kosovu u skladu sa ovim stavom trebalo je da bude nenaoružano i da je prisutno po pozivu neke nacionalne zajednice. Republika je trebalo da ima pravo da prikuplja poreze i doprinose od onih građana koji traže usluge predviđene ovim stavom, a koje su neophodne da omoguće obezbeđivanje takvih usluga.

U izvedbi ovih principa razrađeno je funkcionisanje kosovske autonomije sa predsednikom, skupštinom, ustavnom garancijom, ombudsmanom, itd.

Jugoslovenska državna verzija, koju su potpisali predstavnici nacionalnih zajednica govori o jednakim građanskim pravima; dodatnim pravima nacionalnih zajednica; o tome da će sve vlasti poštovati ljudska prava; o pravu na demokratsku samoupravu kroz normativne, izvršne, sudske i druge institucije; o važenju svih saveznih zakona, kao i republičkih po personalnom principu, o važenju kosovskih zakona za one koji prihvataju nadležnost kosovske skupštine; o pravu na pristup međunarodnim institucijama; razgraničenju nadležnosti; saradnji sa međunarodnim organizacijama; o povratku izbeglica i prognanih lica; amnestiji, itd... U srpskoj verziji nema na primer institucije Predsednika Kosova, a što se sudova tiče, bilo je predviđeno pravo pripadnika nacionalne zajednice da izaberu koji će im sud suditi.

Najveći sporovi u političkom delu bili su oko toga da li se posle isteka prelaznog perioda na Kosovu može raspisati plebiscit (referendum) o nezavisnosti i od kakve je on važnosti. Poslednje verzije govorile su o pravu na izjašnjavanje koje se pri konačnom odlučivanju "uzima u obzir".

Vojska i policija po "Rambujeu"

U trenutku nastajanja ovog teksta nisu poznati detalji tzv. vojnog aneksa, ali se iz već rečenog može zaključiti da će po jugoslovenske snage na Kosovu ova rezolucija biti nepovoljnija od papira iz Rambujea. Po tom predlogu koji jugoslovenska državna delegacija nije prihvatila, NATO je trebalo da bude pozvan da uspostavi i predvodi vojne snage koje će obezbediti poštovanje sporazuma (KFOR), a da se one mogu sastojati od kopnenih, vazdušnih i pomorskih jedinica iz zemalja članica NATO-a i onih koje nisu članice, a koje će dejstvovati pod komandom i političkom kontrolom Severnoatlantskog saveza u okviru lanca komande NATO-a. Po najnovijoj rezoluciji, SB "ovlašćuje zemlje članice i relevantne međunarodne organizacije da formiraju međunarodno bezbednosno prisustvo koje će biti raspoređene na Kosovu".