Zdravko Jović (79)

iz Batakovića kod Bjeljine, najstariji kandidat za polaganje vozačkog ispita, u magazinu "Ekstra" govori:

"E, vala, sad svako vozi i ko zna i ko ne zna. A ja stopiram i zimi i ljeti. To me je natjeralo da polažem. Stopiram ja tako prije dvije godine kad mi stade moj komšija. Pitam ga hoće l' me povesti, a on mene otjera mrtav hladan u materinu i reče mi da sebi kupim auto ako baš hoću da se vozim. Pukne meni film pa to i uradim. Još samo da položim i da se više ne švercam bez dozvole, što radim već pune dvije godine. Ali treba znati voziti, a ne samo imati dozvolu. Ja ti vozim bolje od onog Nika Laude."

Vojslav Mihailović,

gradonačelnik Beograda, u "Dugi" komentariše činjenicu da je treći Beograđanin koji je od 1945. došao na kormilo rodnog grada:

"Činjenica da sam Beograđanin za mene nije pitanje forme niti nekakve bogomdane prednosti bez pokrića i odgovornosti. Poznajem Beograd od malih nogu, gledam kako se menja i raste kao što sam i sam rastao i menjao se, trudeći se da to bude u saglasju sa mojim gradom. Verujem da imam vrlo razvijene instinkte kada je u pitanju ovaj grad, a kada kažem da ga volim, onda to nije nikakva patriotska fraza ni sentimentalnost, već emocija na koju sam ponosan i u koju je bio sažet čitav moj život i pre nego što sam postao političar ili gradonačelnik."

Jovan Memedović,

sportski novinar koji je "dnevnik zamenio mikrofonom", u niškim "Narodnim novinama" seća se ribolova u Sibiru:

"To treba samo da se doživi. Ogromna prostranstva Sibira fasciniraju. Naše emisije pokazuju samo delić tog veličanstvenog sveta. Sve tamo izgleda čudno i fascinantno - čovek ostaje bez teksta. Tek kada se suočite sa predelima kojima je ljudska noga jednom ili dvaput kročila, shvatite koliko grad otupljuje, otuđuje... U prirodi čovek stiče realniju sliku i o sebi i o svetu koji ostavlja i uništava... Tek tada shvati koliko je ona dragocena i značajna... Sve to mora da se doživi."

Vlado Šćepanović,

prva srpska seks bomba, na pitanje magazina "Ekstra" koga voli od srpskih političara, odgovara: "Volim, na primer, Nikolu Miloševića, Vuka Draškovića, još iz vremena dok nije počeo da se bavi politikom. U suštini sam nacionalista i volim rodoljube. Sa seksualnog aspekta, nisam doživela neki fluid od strane nekog političara."

Dragana Milojević,

penzionerka, "simbol 9. marta", na pitanje "Svedoka" da li želi da se vrati na političku scenu, kaže:

"Znate, u životu sam imala mnogo ljubavi. Muškarci su me strašno voleli. U ovom trenutku imam najmanje pet udvarača, ali sam ih sve odbila zbog politike. Imam ime, želim da se vratim, ne kao neko ko počinje, već kao neko ko je značajan na političkoj sceni Srbije. Pokušavam da se približim Savezu za promene. Pokušala sam da odem do Zorana Đinđića. Nije mogao da me primi. Njegova sekretarica Biljana me je pitala ko sam ja u stvari. Rekla sam: Stop za vodeni top. 'Aha', rekla je ona. Posle me je primila Milena Milošević, predsednica opštine Vračar. Rekla je da me poznaje i da sam ja 'važan segment 9. marta.' Nisam ja segment, rekla sam, segment je isečak. Ja sam nešto drugo. Ali ništa više od toga. No, vratiću se preko Saveza za promene, na velika vrata. Mislim da će za njih da bude važno da me imaju u svojim redovima. Želim da se borim za slobodu i demokratiju, da nastavim ono što sam započela pre osam godina, da sačuvam svoje ime. Ima još kordona koje treba probiti, a niko to bolje ne ume od Dragane Milojević."

Lela Andrić,

pevačica, otkriva u novosadskom "Svetu", kakvom se eksperimentu podvrgla:

"Pošto sam čitavog života eksperimentisala i nisam se bojala izazova, početkom godine prijavila sam se na američki univerzitet Stenford kod doktora genetike Majkla Fosela, koji je pronašao način da zaustavi gen starenja. Prema njegovim rečima, svako ko se podvrgne eksperimentu živeće 420 godina! Ta ideja mi se strašno dopala, pa sam rešila da okušam i sopstvenu sreću, a i profesorovu teoriju. Uostalom, pošto imam nameru da uskoro rodim sina, sasvim je normalno što želim da sa njim provedem što više vremena."

Igor Starović,

pevač grupe "Divlji kesten", u "Nedeljnom telegrafu" otkriva šta najviše voli u svom poslu:

"Postoji jedno ogromno narcisoidno zadovoljstvo kada vidim prepunu salu na koncertu i sve te žene ispred sebe. Volim da vodim ljubav pesmom sa svima njima, da iritiram, izazivam, a da to ne bude vulgarnim pokretima ili pokazivanjm mišića. Veoma sam uzbuđen pred publikom, bez obzira na njihove reakcije, da li će one vrištati ili zasuziti, volim da manipulišem time, to mi je najveće moguće zadovoljstvo u ovom poslu."